(PO)REZ

Google+ Pinterest LinkedIn Tumblr +

Trošimo drugi mjesec  2019-te, a u mojoj redakciji kao prije  godinu-dvije, ista dilema, neizvjesnost  i  pitanje hoćemo li „opstati ili nestati“.

Kada je uoči Nove godine premijer Marković, uputio čestitku uz poruku „za bolji standard svih gradjana u zemlji“, a taman smo tada primili platu (od sedam-osam  zaostalih), u nama se vratio tračak nade. No, nekako u isto vrijeme poruku, pa  shvatili je mi  kao čestitku ili ne, uputi i Miomir M. Mugoša, direktor Poreske uprave. Grubo, ali stresno za nas, ona je glasila “Opštinama i preduzećima  u njima čiji  su osnivači, blokiraće račune, a potom uvesti stečaj ako uz plate ne budu izmirivale  poreske obaveze“. Reklo bi se, ništa posebno. Porez je obaveza, odnosno uslov za postojanje  i egzistenciju  jedne države. To jeste evropski, ali svakako nije balkanski. Zakoni i pravila su, možda isti ili slični, ali uslovi svakako nijesu. U bilo kojoj zemlji Evrope, plate su redovne kako bi plaćao porez  i mogao normalno da živiš. Nažalost, daleko smo mi od toga. Kod nas će, valjda zbog poreskoh obaveza,  ceh  nečijih decenijskih propusta i grijehova u  tome, sada platiti sirotinja, odnosno i moja redakcija. 

Narodski rečeno “što na umu to na drumu“, Eliot Nes iz kultnog filma „Nesalomivi“, u  liku  našeg direktora Poreske uprave, nakon novogodišnjeg „opuštanja“ gradjana, pobroja pet opština,uglavnom sa sjevera, kojima kani da blokira račune. Logično,kada blokiraš Opštinu  blokirao si i sva njena preduzeća čiji je osnivač. A redosljed stvari, trebao bi biti obrmut. Eliot Nes, je gonio kriminalce u vrijeme prohibicije,a zbog poreza  je  samo lakše ulovio  Al Kaponea. Je li  Mugoša uopšte svjestan situacije u opštinama i preduzećima u njima. Pita li se, ko je kriv što, kako bi Šojić rekao, “tajfuni“ godinama nijesu plaćali porez. Što se država javno odrekla svojih milionskih prihoda  i što nikada niko nije odgovarao za to. Pita li se kakve sve posljedice  može  proizvesti njegov naum i može li se Poreska uopšte naplatiti uvodjenjem stečaja u preduzećima. A zna se, biće hiljade radnika bez posla, bez jedinog prihoda za njihove porodice. Neće moći da otplaćuju bankama kredite, da plate stanarinu, školuju djake i studente, da …još  mnogo šta..Ugasiće se mediji, kultura sport… i uopšte zamrijeće život u opštinama. Ali, ko te pita. Zašto, kada znaju, na sve to ćute u takozvanoj Zajednici opština, kao i politički, ekonomski stručnjaci i razni dušebrižnici za ovo malo radnika. Ako to hoće, postoji i jedenostavniji način, bez blokade računa, da se opštine kazne. Ukinuti sredstva iz Egalizacionog fonda i one su blokirane. Ni jedna ne bi mogla izmiriti plate od svojih prihoda od Petnjice, Tuzi do Cetinja i Ulcinja. Isto je stanje i u onim opštinama koje samo, prividno, normalno  funkcionišu.

Za sada, preživjesmo januar ili što bi Izet (po njegovom bosanskom kalendaru ) rekao „kokuznik“. Trošimo  „manjak“ i ne znamo kakav će  biti  mart .Bojimo se samo da ne bude onako kako ga je baš Izet nazvao „žumanjak“. Elem, u mojoj redakciji i dalje je prisutna zebnja i dilema hoćemo li „opstati ili nestati“.  

                                                             Raško Ličina         

Share.

About Author

Leave A Reply