У древној немањићкој светињи, манастиру Ђурђеви Ступови код Берана, јуче је под благословом Његовог Високопреосвештенства Митрополита будимљанско-никшићког господина Методија одржана духовно-културна трибина „Васојевићка зора“, која је окупила бројне госте, свештенство, културне ствараоце и поштоваоце историјског и духовног насљеђа Васојевића.
Свету литургију служио је игуман манастира Данило, након чега је у порти ове знамените светиње одржано сабрање посвећено очувању вјере, традиције, културног памћења и националног идентитета.
Посебну симболику догађају дало је мјесто одржавања. Манастир Ђурђеви Ступови, подигнут 1213. године, задужбина је Стефана Првослава, сина великог жупана Тихомира, најстаријег брата Стефана Немање. Унутар манастира налази се и гроб његовог ктитора, што ову светињу чини једним од најзначајнијих духовних и историјских средишта српског народа на простору Полимља.
Сабрање је протекло у знаку очувања духовних и националних вриједности које су кроз вијекове обликовале идентитет Васојевића, једног од највећих и најзначајнијих српских племена.
О историјском насљеђу и моралним начелима која су вијековима била темељ живота у Васојевићима говорио је адвокат Миомир Јоксимовић кроз тему „Васојевићки законик у 12 тачака“, подсјећајући на снагу обичајног права, части, поштења и одговорности према заједници.
Посебну пажњу присутних изазвало је излагање књижевника и новинара Дарка Јововића на тему „Васојевићка универза“. Говорећи о духовном и просвјетном насљеђу овог краја, Јововић је подсјетио на значај Будимљанске епископије коју је 1219. године установио Свети Сава, на манастире Ђурђеве Ступове и Шудикову као центре писмености и преписивачке дјелатности, али и на чувену Коњушку универзу, прву школу испод Комова, која је била светионик знања и просвјете у овом дијелу српских земаља.
Уредник портала „Васојевићка ријеч“ Радко Гарчевић говорио је о очувању васојевићког идентитета у савременом добу, наглашавајући да идентитет није само питање поријекла већ прије свега питање памћења.
– Ако знамо ко смо, знаћемо и куда идемо. Чувајући ћирилицу чувамо Светога Саву, чувајући светиње чувамо претке, а чувајући Косовски завјет чувамо душу српског народа – поручио је Гарчевић.
Он је подсјетио и на знамените личности које су пронијеле славу Васојевића широм српских земаља и свијета, међу којима су игуман Мојсије Зечевић, војвода Лакић Војводић, Гавро Вуковић, генерал Радомир Вешовић, војвода Петар Бојовић, др Божина Радевић, доктор Бабовић, академик емеритус проф. др Милија Зечевић, генерал Лука Кастратовић, Михаило Лалић и бројни други великани.
Посебан осврт дат је на Косовски завјет и његово мјесто у колективном памћењу Васојевића, као и на значај Стеве Васојевића, јунака косовског циклуса који се помиње у народном предању и епским пјесмама.
Говорећи о духовном јединству народа, Гарчевић је посебно истакао значај литија које су у новијој историји Црне Горе окупиле народ у одбрани светиња.
– Посебно смо поносни што су управо са Персине станице у Беранама кренуле неке од најмасовнијих и најдостојанственијих литија у Црној Гори. Са тог мјеста кренуо је народ окупљен око крста, иконе и молитве, показујући да нас не окупљају интереси већ светиње и завјет предака – казао је Гарчевић.
Посебан дио програма био је посвећен епској традицији и култури памћења. Представљено је ЦД издање са гусларским пјесмама „Витешком племену Васојевића“ и „Митрополиту Амфилохију“, чији је аутор епски пјесник Славко Перошевић, док их је својим препознатљивим гусларским извођењем представио народни гуслар Ранко Минић.
Истакнуто је да ове пјесме представљају својеврсни завјетни запис о подвизима предака, косовском завјету, страдању и слободарском духу Васојевића, али и о духовној обнови коју је симболизовао блаженопочивши митрополит Амфилохије.
Трибину је успјешно модерирао Миљан Живковић, а читав програм протекао је у духу саборности, братске љубави и поштовања према историјском насљеђу.
Организатор догађаја било је Удружење Васојевића Приморја и Боке, уз подршку Управе за сарадњу с дијаспором и Србима у региону.
Са скупа је послата снажна порука да су вјера, култура памћења, очување ћирилице, српског духовног насљеђа и Косовског завјета темељи на којима се мора градити будућност нових покољења.
Како је поручено на крају сабора, „Васојевићка зора“ није само једнодневни догађај, већ почетак новог окупљања око вриједности које су вијековима чувале и одржале Васојевиће и српски народ у цјелини.
„Ове године у Беранама, а до године у Призрену“, порука је којом је завршено сабрање у манастиру Ђурђеви Ступови.
