Iako se pisanje bavi praktično od trenutka kada je naučila da piše, Nađa Dabetić, nije se još uvijek osmjelila da svoje stvaralaštvo objavi.
Kako za Radio Berane, kaže ova mlada umjetrnica, razlog tome je nesigurnost.
“Od sada nisam ništa objavila, zато што не вјерујем довољно у себе. Више волим себе да искритикујем, него да похвалим. И видим да генерално сви имамо данас проблем са тим. Тим чином отварања своје душе овом лудом, исквареном свијету који ја још увијек гледам дјечијим, наивним очима, ја заправо допирем до људи и враћам им наду. Овај пут ка понору и безнађу ме је натјерао да пренесем неку поруку људима и да заговарам оне вриједности које су много изгубиле на значају” počinje svoju priču Nađa.
Prisjećajući se prvih napisanih riječi, ona kaže da su to bile “кратке мудре мисли” седмогодишњакињe.
“Писањем се бавим практично од тренутка када сам својом руком (како-тако) научила да напишем велико и мало штампано слово А. У почетку су то биле “кратке мудре мисли” седмогодишњакиње,које су временом добијале своју форму, које су се развијале и надограђивале. У периоду основне школе сам се опредијелила за прозу као књижевни род,јер ми је давала ширину и могућности које су ми биле потребне да бих казала све што сам жељела да искажем. То је препознала моја професорица Радојка Кастратовић захваљујући којој сам учествовала на разним литерарним конкурсима. Током средње школе сам схватила да треба да покушам и са поезијом,и јесам” kaže ona.
Među njenim književnim uzorima su Микa Антић, Милан Ракић, Владислав Петковић Дис, Лазa Костић, Мешa Селимовић, Ивo Андрић, Достојевскi, Толстој, za koje kaže da su je pripremali i za život i za pisanje.
Umjetnost je za nju način života. Nakon završene Škole za osnovno muzičko obrazovanje, završila je Srednju muzičku školu ” Vasa Pavić”, a sada je na studijama kontrabasa na Muzičkoj akademiji u Nišu.
“Углавном кад се пита неко од умјетника шта значи музика или било која умјетност за њих, они кажу да је то њихова највећа љубав. А ја не бих рекла тако. То је мој начин живљења, бескрај, уточиште, мир и свемир, мој начин вољења људи и свијета. Сматрам да је важна за све људе. И те како је важна. Јер утиче на формирање наше личности,у вјерења, ставова,образовање и осјећања” kaze Nađa.
Govoreći o planovima ona kaže da se nada da će svoje stvaralaštvo ipak objaviti u nekoj knjizi, jer za sada objavljuje jedino na svoj profilu na instagramu.
“Потајно се надам да једнога дана издам књигу под називом :”Омаж заборављеним лицима” која ће бити посвећена свим људима овога свијета који су у неком тренутку свог живота изгубили своје биће и смисао постојања на планети Земљи. Као и збирку пјесама о кроју душе ,и о тој необично тајанственој одаји у нашем тијелу, коју занемарујемо и у коју се не усуђујемо да уђемо и уживамо у свим благодетима која нам пружа” kaže Nađa.
Milena Bubanja Obradović
