DEJAN CUKIĆ: ROK MUZIKA POKRETALA BUNT, SAD SE NIKO NE BUNI

Google+ Pinterest LinkedIn Tumblr +

Dejan Cukić. jedan od najboljih muških vokala na ovim prostorima, muzičar čija karijera traje četiri decenije imao je svoj prvi koncert u Beranama tokom kojeg je publiku prošetao kroz svoje najveće hitove i predstavio nove numere koje će se naći na novom albumu “Ulica bez brojeva”.

RB: Vaša muzička karijera traje četiri decenije, tokom kojih ste bili član nekoliko velikih bendova, a jedan ste i od osnivača sastava Bajaga i instruktori. Čega se najradije sjećate?

Cukić: Ove godine je tačno četrdest godina od kako je grupa Bulevar potpisala ugovor za snimanje ploče. Iako je pre toga bilo par bendova u kojima sam bio, to smatram početkom prave profesionalne karijere. Onda je uslijedio period sa Bajagom, vesele četiri godine, nakon kojih sam se otisnuo u solo karijeru.

RB: Da li to što trajete četrdeset godina govori da uspijevate da i dalje stvarate muziku koju ljudi vole?

Cukić: Ima ljudi koji vole to što radim. Nikada nisam bio u krugu ljudi koji imaju masovnu podršku i koji imaju stotine hiljada ljudi za sobom, ali je tu uvek bilo jezgro koji ma se dopada specifičan stil koji bend “Spori ritam” i ja negujemo već trideset godina. Kad mi neko kaže da je odrastao na našoj muzici, ja znam da je to neka fina osoba. To je najveća blagodat moje karijere, osim toga što radim to što volim. Naša publika je je mnogo fina.

RB: Šta vas drži i nakon svih ovih godina tako energičnim i entuzijastičnim?

Cukić: Ja volim to što radim, uživam kad izađem na scenu. Volim što mogu da svoju radost podelim sa publikom. Uspona i padova uvijek ima, ima faza kada ti se učini da je sve besmisleno, a onda samo jedna svirka preokrene sve. Shavatiš da ima ljudi koji to što radiš cene i prate godinama. Raduje me da postoje mladi ljudi, neke nove generacije koje se prepoznaju u mojim pesmama. Meni je najvažnije što nisam gurao sebe kao ličnost, jer danas imaš mnogo popularnih ljudi za koje ne znaš zašto su popularni. Mi smo radeći trideset godina, stvorili pesme koje su večite, vidim to po realnim parametrima. Pesma “Letnje kiše” je veći hit sada nego kad, nego kada smo je snimili, ili “Mokre ulice”, “Nebo jedino zna”, da ne pričam “Ja bih da pevam još malo” koju pevaju navijači na stadionu.

RB: Počeli ste karijeru kada je rock’n’roll bio mainstream, sada je situacija značajno drugačija. Jednom prilikom ste izjavili da je rok muzika smišljeno potisnuta, zašto tako mislite?

Cukić: To jeste tako, možda ne toliko kod nas koliko u svetu. Jednostavno, rok kultura uz koju sam ja odrastao je imala veliki uticaj. Tada je Amerika vodila besmisleni rat u Vijetnamu i pola američkog naroda je ustalo protiv toga, i to najviše uz muziku. Preko festivala i okupljanja mladih ljudi koji su se pobunili protiv takvog angažovanja njihove države negde na drugom kraju sveta. Danas, ta ista država vodi nekoliko takvih ratova, a malo ko se buni protiv toga. Ta moć muzike da iskaže mišljenje koje je suprotno od vladavine establišmenta je gurnuta. Mainsteam je postala pop muzika u kojoj ljudi ne govore ono što zaista misle, nego što pretpostavljaju da će se svideti širokim narodnim masama.

RB: Kakva je pozicija rock muzičara na našim prostorima?

Cukić: Živi se dosta udobno, ako nisi raskalašan. Ja nisam materijalista, meni ne treba jahta, tako da sam zadovoljan. Mladi rokeri, koji tek počinju njima nije baš lako, ali mi koji smo izgradili karijere i imena u zlatno vreme. Mi imamo privilegiju da imamo krug ljudi koji nas sluša i da zarađujemo za udoban život, a da se pri tome ne prodajemo i ne visimo non stop u medijima. Rastu neke nove generacije koje me ne poznaju, to mi je super i veliko olakšanje, jer 80tih i 90tih nisam mogao da prođem ulicom da me ne prepoznaju. Sad nije više tako, i to je takvo olakšanje. Naravno nisam ni ja imun na pare, uvijek ti fali malo bolje auto ili jedna soba u stanu, uvijek ti fali nešto. Moja supruga i ja smo počeli zajednički život u garsonjeri od 23 kvadrata, sada živimo u većem stanu, a uvijek fali baš ta jedna soba.

RB: Koliko su mediji krivi što ne otvaraju prostor za rok muziku i što svjesno favorizuju nove “popularne” muzičke žarnrove i tako oblikuju nove naraštaje?

Cukić: Ovo su neka nova vremena, ranije je bilo manje medija. Bio je prvi program i drugi na kojem je bio čiko koji kaže “A ne gledaš Prvi program”. Šalim se, bilo je mnogo slobodnije od toga. Ipak, bilo je manje medija, a veća kontrola kvaliteta. Neki ljudi su dobijali plate da stanu svojim imenom i prezimenom iza toga što se emituje. Danas to ne postoji, mediji su komercijlni zavise od toga što narod sluša. To djeluje da je demokratski, i možda i jeste, ali demokratija ima svoje zamke.

RB: Deset godina je prošlo od vašeg poslednjeg albuma, a nedavno ste objavili spot za novu pjesmu “Pamet u glavu” , da li je to najava novog albuma?

Cukić: Da, prošlu godinu smo baš posvetili tome. Radili smo u studiju našeg basiste Peđe Milanovića, autori smo Dragan Mitrić i ja. Album će se zvati “Ulica bez brojeva” i izaćiće u septembru. Pesma koju ste pomenuli je već objavljena, ona nije glavna ili najbolja pesma, ali je bila najzgodnija da se pusti pred leto. Ja sam jako zadovoljan tim tekstom, čini mi se da sam uspeo da hodam po žici da ukazuje na vreme u kojem živimo, a da ne bude propovednički. Pesma prilično liči na ono što smo radili ranije, a nekim novim prizvucima, ali to smo mi.

RB: Da li ćete promovisati novi album u Crnoj Gori, hoće li publika ovdje biti u prilici da vaš čuje?

Cukić: Publika ovdje u Beranama će čuti dve pesme sa ovog novog albuma. Ali turneje više ne postoje, to se više ne isplati. U Berane smo specijalno došli zbog drugara iz moto kluba Sokolovi, jer smo prije par godina dogovorili da ćemo jednom nastupiti na moto skupu koji oni organizuju. Realnost je da sledećeg leta nastupimo u Crnoj Gori i da se tada malo družimo sa vama.

Milena Bubanja Obradović

BEZ SAGLASNOSTI REDAKCIJE ZABRANJENO JE PREUZIMANJE SADRŽAJA SA WEB PORTALA RADIJA BERANE

Share.

About Author

Leave A Reply