Ulična umjetnost u vidu umjetnički izvedenih grafita, murala ili raznih drugih crteža već decenijama doživljava pravu ekspanziju širom svijeta, a taj vid kreativnog izraza nije zaobišao ni male gradove kao što je Berane.
Urbane sredine koje su u postindustrijskom periodu doživjele ekonomske, sociološke i arhitektonske transformacije posjeduju mnoštvo pogodnih lokacija za umjetničko izražavanje, a jedna od njih je Njegošev trg, koji je u poslednjih par godina postao svojevrstan slikarski pano.
Gradska vlast u Beranama po pitanju ulične umjetnosti ima pozitivan stav, dio grafita i murala u Njegoševom trgu urađen je u okviru manifestacije “Ladica đinđuva po trgu prosuta”.
“ Jош 2014. године јавила се идеја да мурали као вид умјетности буду подржани од стране општине и локалних институција културе што је позната пракса неких већих градова у региону.Murali или зидно сликарство обухватају елементе слике и елементе архитектуре имају естетску вриједност. Мурали су заправо најстарији облик сликарства и пратили су развој људског друштва од самих почетака. Данас у 21. вијеку ова врста умјетности, позната и као улична умјетност представља заправо савремени, модеран приступ умјетничком изражавању који је прије свега близак млађој популацији, али је и атрактиван посебно за посјетиоце који долазе са стране. Идеју за овакав пројекат добили смо од наших познатих умјетника који су предложили да се мурали као иновативна умјетничка форма на тај начин представи широј публици. Израдом мурала умјетничка дјела износимо из депоа и галерија и добијамо сталну изложбу слика доступну свима. Израдом мурала град се отвара и шаље слику урбане средине отворене за могуће иновације које долазе споља, па и за саме инвеститоре. Градови који и данас својом архитектуром одишу сивилом на први поглед остављају утисак затворене средине у којој никaкве иновације нису добродошле. Наше је било да такве сугестије ослушнемо и кренемо са припремом израде мурала на већим површинама на зградама и слично“ kazala je pomoćnica sekretara Sekretarijata za kulturu Jelena Božović.
Ovaj vid umjetnosti predstavlja javne umetničke atrakcije, djela koja postaju prepoznatljivi motiv urbanog miljea, ali uprkos tome ostaju na marginama jer veliki broj ljudi i dalje ima otpor prema ovoj vrsti kreativnog izraza.
„ U почетку smo nailazili на одређене баријере у смислу добијања дозвола од стране свих станара одређене зграде. Било је и мишљења да ће зграда на тај начин бити обиљежена. Површине на неким зградама потпуно су оштећене те је неопходно урадити добру подлогу преко које би се на дужи временски период мурал задржао. На крају урађени су мањи мурали на Његошевом тргу с намјером да на почетку покажемо колико то може бити интересантно. Осим неких иницијатива које су поједини умјетници сами покренули и реализовали, нисмо успјели ништа више да направимо. Кроз пројекте којима конкуришемо ка Министарству културе нисмо до сада добили финансијксу подршку за овај вид умјетности. Нисмо одустали те је и ове године кроз пројекат Ладице у плану израда мурала“ kazala je Božović.
Umjetnost volimo ne samo zbog kreativnosti i snažnih poruka, već i zbog sposobnosti da priča sjajne priče i probudi u nama najrazličitije emocije. Najupečatljivija djela na javnim površinama postanu atrakcija kako za mještane grada, tako i za turiste kojima su takvi prizori u posljednje vrijeme najinteresantniji kao sjajna pozadina za fotogafisanje.
Na samoj obali Lima, skoro skrivene od pogleda, naslikane su crvene pande koje izgledaju kao da su u prirodnom staništu usamljene i nezaštićene, uz nadu da neće biti prekrečene i uništene.
“Ono što me je privuklo su okolina, zelenilo i zid i pokušavala sam da sve to sjedinim. Poenta je interakcija sa zidom, kako od sive površine krenuti i napraviti nešto što je živo, što korespondira sa prirodom. Oživljavanje prostora. Crvene pande su mi bile zanimljive za crtanje, a i dala sam im poseban značaj jer su ugrožena vrsta. Sve sam radila uz pomoć grafiti crtača i grafičkog dizajnera Stefana Stojanovića (Sleš), koji se bavi time već deset godina, a mi zajedno crtamo od početka studiranja” kazala je slikarka Tamara Osmajlić, autorka najživopisnijeg grafita u gradu.
Crvene pande naslikane su 2017.godine, a autorka je željela da na taj način približi umjetnost svojim sugrađanima.
“ Ne radi se o tome da li ova umjetnost ima šansu u malim sredinama, više se radi o tome da li mala sredina prihvata umjetnost kao umjetnost, bez obzira da li govorimo o grafitima, muralima ili o slikama, grafici i skulpturi. Nama je cilj približiti grafite i uličnu umjetnost na neki drugačiji način, kroz likovnost i uopšte kroz interakciju sa prostorom gdje radimo. Cilj je pokazati da grafiti mogu da imaju i drugu osnovu i poruku. A opet da posmatrač može da se saživi sa našom idejom ili da u njoj vidi nešto svoje. Značaj murala je oživljavanje površine, prostora, interakcija sa posmatračem ili bar podsticaj prolaznika na razmišljanje” dodala je ova perspektivna umjetnica.
Ulična umjetnost daje poseban šmek svakom gradu, ona je urbani pečat koji pomjera granice i pruža mogućnost da se kroz različite forme umjetničko nadahnuće izrazi. Nažalost na našim prostorima ova djela su nezaštćena.
Секретаријат за спорт, културу, младе и сарадњу са НВО opštine Berane ove godine опредијелио је средства за подршку иновативних идеја за културу са посебним акцентом на младе, što daje nadu da će kroz institucionalnu podršku dolaze bolji dani za umjetnost.
„Овакве иницијативе треба да дођу и од стране умјетника. У градовима у окружењу било је последњих година интересантних идеја којима су млади промовисали свој град. Очекујем да ћемо и ми посебно кроз овај позив који је у плану подстаћи младе да размишљају у том правцу и да ћемо добити видљиве креативне пројекте који ће скренути пажњу на наш град“ zaključila je Božović.
Milena Bubanja Obradović
BEZ SAGLASNOSTI REDAKCIJE ZABRANJENO JE PREUZIMANJE SADRŽAJA SA WEB PORTALA RADIJA BERANE
