У Великој сали Општине Беране јутрос је одржана комеморативна сједница поводом смрти Слободанке Ивановић, директорице беранског Центра за културу, на чијем челу је била од 2014. године.
Слободанка Ивановић рођена је 06. фебруара 1959. године, од оца Душана и мајке Десанке. Завршила је основну школу и Гимназију „Панто Малишић“ у Беранама. Студирала је у Београду и Сарајеву. Дипломирала је на Факултету политичких наука у Сарајеву.
Комеморативну сједницу отворио је предсједник Скупштине општине Беране, Новица Обрадовић, који је упутио ријечи искреног саучешћа ожалошћеној породици Ивановић.
О лику, дјелу и професионалним постигнућима Слободанке Ивановић, говорио је предсједник Општине Беране Вуко Тодоровић.
„Ријеч којом треба да се опростим од Слободанке Ивановић, узимам испуњен личним, искреним и дубоким болом, јер Слободанка није била само мој блиски сарадник, била је и мој друг и пријатељ. Знам да у осјећањима која ме, до дна душе, прожимају од сазнања да нас је Слоба напустила, нијесам изузетак и да и ви са мном, под теретом истине, да се упокојила жена – човјек чији одлазак на вјечни починак, доживљавамо као нестанак драге особе и многоструко осиромашење“, казао је Тодоровић.
Подсјетио је да је током свог радног вијека радила као секретарка Средње техничке школе у Призрену, а од 2005. године била је управница библиотеке – библиотекарка у НБ „Др Радован Лалић“.
„Достигла је и звање вишег библиотекара и највише је вољела библиотеку, као храм књиге. Стога су у оквиру издавачке дјелатности Центра за културу, током њеног мандата своја реиздања доживјела и капитална културно историјска дјела попут „Мемоари војводе Гавра Вуковића“ и књиге „Племе Васојевићи“ Радослава Јагоша Вешовића као и „Био-библиографија“ академика Милисава Лутовца. Поред ових, објављени су и многи други рукописи а за штампу је приредила и Његошев „Горски вијенац“ са преводом на француски језик који је урадила Дивна Вековић. Предговор за овај рукопис написала је управо Слободанка Ивановић, за који је јуче добила награду од Културног центра Котор. Писала је и објављивала поезију, скромно и тихо како је све и чинила. Наставила је са објављивањем часописа за научна књижевна и друштвена питања “Токови” и активирала рад аматерског позоришта у Беранама“, рекао је предсједник Тодоровић.
„Током пандемије, због немогућности одржавања програма, озбиљно се посветила реконструкцији и уређењу зграде Центра за културу. Реновирана је и НБ “Др Радован Лалић, модерно опремљена и обогаћена новим насловима. Своју стваралачку и животну енергију посвећивала је установи на чијем је челу била у пуној мјери и несебично“.
Предсједник Општине је нагласио да је за шест деценија Слобиног живота, „много чега протекло, много чега у неповрат отишло, много чега новог, на животну сцену ступило, мијењале се околности друштвене, мијењала се морална начела и мјерила људскости, мијењали се људи и идејно и карактерно, али Слобу можемо наћи једино међу онима који су то доба проживјели стоички, радом га осмислили и обогатили, и дјелима својим на опште добро учињеним, печат трајан му ударили“.
Слободанка Ивановић биће сахрањена данас, у 14 часова, на Градском гробљу у Беранама.
