Делегација Организације бораца народноослободилачког рата (ОБНОР) Беране 1941-1945, на челу са предсједником Петром Лабудовићем, положила је вијенце на спомен обиљежје у Лубницама, гдје су 7. новембра 1941. године, командант Вуксан Цемовић и комесар Радоња Голубовић, окупили партизански батаљон „Милош Малишић“ са око 170 бораца.
„Спомен обиљежја подигнута у част бораца који су током Другог свјетског рата стајали на бранику домовине, одлучни да се до последње капи крви супротставе фашистичким снагама, су својеврсно свједочанство како се животи уграђују у слободарске идеје. Једно од таквих обиљежја је и ово, којем се, и овог 25. маја, у кањону Бистрице, поклањамо са дужним поштовањем, знајући да овај мермерни камен зрачи узвишеним сјајем бројних жртава које нам стављају до знања да је слобода коју су извојевале партизанске јединице скупо плаћена. Овдје је исписивана историја ту гдје су ти славни борци положили заклетву да ће се борити и изборити за мир и боље сјутра“, казао је предсједник беранског ОБНОР-а Петар Лабудовић.
Он је напоменуо да је из овог батаљона 180 бораца учествовало у чувеној пљеваљској операцији, а преживјели борци из те операције приступили су Првој пролетерској ударној народноослободилачкој бригади у Рудом, као и другим пролетерским јединицама.
„Од остатка бораца на овом терену формиран је нови Берански батаљон са једном четом у Лубницама и другом на Полици. У то вријеме оформљен је и четнички покрет у овом крају. Нажалост, његов задатак није био борба против окупатора, него против устаничке партизанске војске. Тиме је разбијено јединство устаничког покрета у овом крају. Након више пораза и неуспјеха, нарочито послије пораза у Лубницама 24. јанауара 1942. године, партизанске снаге су се повукле са територије беранског среза и храбро се бориле у рејону Мојковца и на територији колашинског и бјелопољског среза, гдје је формиран нови Берански батаљон „Милош Малишић“, истакао је у свом говору Лабудовић.
Нагласио је да је на овом терену остављено око 50 бораца да као партизанска герила раде на даљем организовању Народноослободилачког покрета, као и да су недалеко одавде командант Никола Шекуларац и комесар Милош Бубања формирали Беранско герилски батаљон.
„Берански герилски батаљон је одмах по формирању напао једну њемачку колону овдје у кањону Бистрице. И на подручју андријевичког среза, на Зелетину, формиран је Андријевички партизански герилски батаљон… Навршило се 79 година од како је 15. маја 1943. године од ова два батаљона на Појатиштима код Лубница формиран један Беранско-андријевички или васојевићки герилски батаљон са око 140 бораца. Његов командант био је Никола Шекуларац, замјеник команданта Видо Шошкић, комесар Тодор – Ђедо Војводић и замјеник комесара Радивоје Вукићевић. У то вријеме то је била највећа герилска јединица у Црној Гори“, рекао је предсједник беранског ОБНОР-а.
Овог 25. маја, на дан када се у великој Југославији славио Дан младости, поручио је да се никада не смију предати забораву ови храбри устаници партизани, герилци и ратници, јер њихово јунаштво треба да буде путоказ, не само нама, него и будућим генерацијама како се брани своја земља.
„Поносни смо што припадамо народу који је изњедрио такве синове. Захваљујући њима имамо и овако узвишена спомен обиљежја и историјску причу пред којом нико не може остати равнодушан“, закључио је Лабудовић.
