Piše: Amfilohija Dragojević, igumanija manastira Šudikova
Петнаест дана пред празник Рождества Христовог, недељу зовемо Недеља Праотаца. Али тада и празнујемо један диван црквени и народни обичај – Материце. Тада Мајке припреме поклоне, а деца их везују канапима, да би за откуп добила дарове. Али то није однос само између детета и мајке, него везујемо и баке, учитељице, комшинице, куме, игуманије и попадије и оне нам све дају поклоне, материјалне, духовне, молитвене. У складу са својим могућностим и нашим потребама. Овај празник нас молитвено упућује и на Мајку над мајкама, Пресвету Богородицу, која се жртвовала за све нас, својом службом пред Богом и свакодневно нас молитвено заступа. Она је принела Јединог Кога има, Сина Свог ради спасења света. Зато и ми, угледајући се на њу, жртвујемо све своје ради Господа, да би добили Вечно спасење. И учимо ближње, речима и примером, децу, ученике, сабраћу шта је истинска жртва. Зато је и право мајчинство, налик Богородичином. Није материнство само обезбеђивање материјалних добара детету, храна, опстанак, то знају инстинктивно и бесловесна бића. Право материнство је боголико, Богородичино, утирање пута Божијег, који води у Живот Вечни. Ако тога нема, мајчинство је лажно, егоистично, вођено инстинктом сопствених жеља. Зато је мајка, не само она која рађа телесно, него она која рађа своју децу за Живот Вечни. Овај празник је подсећање на то, да је сваки наш међусобни однос створен да се настави у Вечности.
Да нам Господ и Мајка Божија дају да овај празник и све предстојеће, проведемо са нашим ближњима, деца са родитељима, сви заједно у парохијама, манастирима, домовима и школама и да весело дочекамо Бадњи дан и Рождество Господа Исуса Христа.
