БАЈКОВИТА СЛИКА ЗЛОРЧИЦЕ

Google+ Pinterest LinkedIn Tumblr +

Да природне љепоте на сјеверу Црне Горе, током свих годишњих доба, одају заиста импресивну слику свједочи и ријека Злоречица, која се код Андријевице улива у Лим. Њу, у селу Ђулиће, граде ријеке Куцкаја и Перућица, одакле Злоречица, својим током од око седам километара, код путника намјерника, својим чудесним тајанствима, буди знатижељу да завири у њену бисерну љепоту и ту потражи нешто ново и невиђено. Данас се, због непристипачног терена и све мање мјештана у околним селима, само ријетки упуте да се суоче са њеним очаравајућим вировима који су некада важили за омиљено састајалиште риболоваца и купача из ових крајева.

А свако ко је заљубљеник у нетакнуту природу и загледа се у чистоту Злоречице, осјетиће као њени валовити ход и бајковити жубор ремете тишину Поткомовља. О томе свједочи и овај снимак „Кривог фира“направљен данас на граници села Кошитиће и Бојовиће, гдје је потписник ових редова, са својим вршњацима, проводио дјетињство и младост. Послије свега остао је жал што обале ове љепотице, за разлику од неких минулих времена, самују. Но,радује чињеница да водоток Злоречица и даље има очуван ријечни екосистем, богат биодиверзитет, аутентичнепејзаже, значајне хидрололошке вриједности и огроман потенцијал за одрживи туризам. Засигирно да као такав заслужује трајну заштиту од стране надлежних институција.

Љепоте и тајновити сјај природног бисерја испод Комова у минулим вјековима нијесу оставили равнодушним ни писце, путописце, научнике, истраживаче, новинаре и поклонике лијепе ријечи који су, очарани предјелима око Злоречице, исписали бројне студије и текстове о овим крајевима. Тако и ја прије двадесетак година изњерих ову пјесми о ријеци чији ме жубор јутрима будио и отварао ми духовне видеке.

Злоречици

Отимајући се од груди мајке

И уздаха  оца

Доспио сам до обала твојих

До немира и  неспокоја

И утопио се у  воде

Из којих израстају  горе

Натопљене сузама и успаванкама.

Твој ледени додир

Научио ме да сањам

Да скидам окове са усана

На које паучина заноћи.

Узалуд покушавају да ми

Изваде руке из твојих таласа

Да из мојих вена

Исисају твоје вирове.

Ти си моја крв

Моја пјесма

Мој пожар

Којег ниједна вода

Не може да угаси.

Ти ме зидаш и разиђујеш

У теби се рађам и умирем

Извирем и увирем

Док се заједно претварамо у небо. 

Darko Jovović

Share.

About Author

Leave A Reply