УМЈЕСТО СТОЧАРА НА КАТУНИМА ЈЕЛОВИЦЕ ВИКЕНДАШИ

Google+ Pinterest LinkedIn Tumblr +

Држава Црна Гора и Општина Беране у својим стратешким документима посебан значај придају развоју сточарства. У бројним студијама наглашено је да поменута грана представља одскочну даску за бржи просперитет сјеверног региона. Такође, наглашавали су да ће се, у циљу пуне валоризације природних потенцијала, значајна стредства усмјеравати за ревитализацију планинских катуна.

Међутим, бројни су подаци који указују да још увијек нијесу створене потребне погодности за подстицај сточарске производње. То најбоље посвједочава планина Јеловица на којој је током овог љета, за разлику од неких минулих времена, боравило свега неколико индивидуалних произвођача. Тако у катуну Бојовића више нема сточара, иако их је седамдесетих година прошлог вијека било 35. У катуну Лази Зечевића има само један сточар, док их је некада било преко двадесет. Слична је ситуација и у катунима који припадају мјештанима Лубница.

Из локалне управе истичу да узроке оваквог стања треба тражити у погрешној државној политици која је последњих деценији вођена по питању развоја сточарства.

-Очигледно је да залагања дрваве по питању развоја сточарства на сјеверу Црне Горе нијесу дала одговарајуће резултате. На то указује и слика наших катуна, попут оних на Јеловици, на којима је све мање сточара. Све то говори да је неопходно изналазити нове стимулансе и могућности како би се дао одговарајући подстицај људима који желе да се баве сточарством – казао је предсједник општине Тихомир Богавац.

Мјештани Лубница истичу да су некадашње сточаре на Јеловици замијенили викендаши, као и мноштво излетника, који су и овог љета у великом броју долазили на ову планину, како би, уз роштиљ, пиво и хладне напитке, бар на кратко, провели слободно вријеме.

-На Јеловици више скоро и да нема сточара, иакао се зна да су некада катуни били пуни узорних домаћина из више беранских и андријевичких села. Храна се није, као данас, куповала у продавницама, него се све могло наћи овдје код вриједних произвођача, од меса до сира и осталих млијечних и других производа. Сад више нема тако јаких газдинства као некада. Зато се не треба чудити што излетници и роштиљџије, умјесто сточара и чобана, заузимају Јеловицу – истиче предсједник Мјесне заједнице Лубнице Милош Раковић.

Сличну констатацију изрекли су и мјештани Виницке, чији су преци, од прољећа до касне јесени, боравили на Јеловици. Сви они жале што је дошло до одумирања сточарске производње и нарушавања природног склада на планини.

Нема ни организованог откупа тржних вишкова

Мјештани тврде да се узорни сточари селе у прошлост јер држава не нуди никакве сигурне гаранције које би дале подстицај производњи здраве хране.

– Некада су се на Јеловици, уз народно весеље, на ражњу окретала домаћа јагњад, а данас се може уочити да се на роштиље ставаља само месо из маркета. Да би се тренутна ситуација поправила требало би активирати продаја мјеста, гдје би држава гарантовала откуп тржних вишкова по утврђеним и прихватљивим цијенама. Те гаранције би унијеле сигурност код произвођача. Тако би млади људи кренули да се баве пољопривредом и сточарством и да тржишту нуде здраву еколошку храну. Коначно мора да се зна да развој сточарства изискује потпуно другачији приступ – навео је Слобо Зечевић.

Извор: Дан

Share.

About Author

Leave A Reply