PAD PROSJEČNE ZARADE I PORED RASTA MINIMALCA

Google+ Pinterest LinkedIn Tumblr +

Povećanje minimalne zarade za 15 odsto sa 193 na 222 eura u julu nije povećalo prosječnu neto zaradu u tom mjesecu, već je ona manja za jedan odsto u odnosu na prethodni mjesec, pokazuju podaci Zavoda za statistiku Monstat.

Prosječna zarada u julu iznosila je 511 eura i za pet eura je manja nego što je bila u junu, a za svega tri eura je veća nego u julu prošle godine, što je rast od 0,6 odsto.
“Ako se ima u vidu da su potrošačke cijene u julu 2019. godine u odnosu na jun 2019. godine zabilježile pad od 0,1 odsto, proizilazi da su realne neto zarade u istom periodu zabilježile pad od 0,9 odsto”, naveli su iz Monstata.

Premijer Duško Marković je u aprilu kada je prihvatio povećanje minimalne zarade za 15 odsto, kazao da će to doprinijeti povećanju životnog standarda građana.

Minimalac je povećan za 29 eura, a njega je primalo oko 12 hiljada radnika. Zarade od 193 do 222 eura primalo je ukupno oko 50 hiljada radnika, što je oko 25 odsto ukupnog broja zaposlenih. Zbog toga je povećanje minimalne zarade matematički moralo da utiče na veći iznos prosječne zarade u julu, ali se to nije desilo već je ona čak smanjena za jedan odsto.

Minimalac
Kretanje prosječne neto zarade u posljednjih 12 mjeseci: Rast manji od inflacije(Foto: Monstat)

To znači da su kod drugih zaposlenih poslodavci smanjili zarade.

Prema podacima Monstata, do rasta zarada u julu došlo je kod zaposlenih u sektorima poslovanje sa nekretninama i to za 7,4 odsto, kod usluga smještaja i ishrane za 5,7 odsto, informisanja i komunikacija za 4,7 odsto, stručne, naučne i tehničke djelatnosti za 4,3 odsto, u prerađivačkojindustriji za 4,2 odsto, poljoprivredi, šumarstvu i ribarstvu za 3,9 odsto… Pad zarada zabilježen je u sektorima finansijske i djelatnosti osiguranja za 4,3 odsto, državne uprave i odbrane za 3,4 odsto, snabdijevanja električnom energijom za 2,6 odsto, saobraćaja i skladištenja za 2,2 odsto, obrazovanja za 1,9 odsto, administrativne i pomoćne uslužne djelatnosti za 1,7 odsto, umjetnosti zabava i rekreacija za 1,4 odsto i kod sektora zdravstene i socijalne zaštite za 0,2 odsto.

Sindikati i SDP tražili su da se minimalna zarada poveća na polovinu prosječne što bi bilo oko 255 eura, ali je Vlada pristala da je zasada poveća na 222 eura, uz obećanje da će se njen iznos sada redovno povećavati narednih godina. U julu je istovremeno smanjen doprinos za zdravstveno osiguranje na teret poslodavaca za dva procenta poena, što je bio uslov Unije poslodavaca da prihvati povećanje minimalne zarade. Minimalna zarada u Crnoj Gori nije se povećavala od 2013. godine i bila je najmanja u regionu. Crna Gora jedina u regionu nema neoporezivi dio zarade, što su poslodavci takođe tražili da se uvede, ali je ostalo da se to u narednom periodu dodatno analizira.

Izvor: Vijesti

Share.

About Author

Leave A Reply